|
Pada vrednost akcija Sosijete ženeral, Kredi agrikol banke, nafta pojeftinila na manje od 90 dolara za barel, a to obara i akcije naftnih giganata
London, Moskva, Njujork – Vodeći globalni indeksi akcija juče su opali na trogodišnji minimum, nakon što su investitori naglo počeli, usled širenja kreditne krize na evropske zemlje, da prebacuju svoja sredstva iz sve nesigurnijih hartija banaka i drugih finansijskih kompanija u zlato i vladine obveznice.
Intervencije državnih institucija na obe strane Atlantika nisu popravile spremnost banaka da pozajmljuju novac, a posledica je nervoza na tržištu, ocenjuju analitičari.
Na valutnim berzama evro je nastavio da pada prema dva glavna takmaca, dolaru i jenu, jer tekući finansijski debalansi u zoni evra sve više opterećuju zajedničku valutu 15 članica Evropske unije, prenosi Tanjug.
Evro je tokom rane trgovine na londonskoj berzi vredeo svega 1,3542 dolara – najmanje u proteklih 13 meseci. Kasnije se malo oporavio, ali je istovremeno kotirao manje od 140 jena, što je najniži kurs prema japanskoj novčanoj jedinici tokom proteklih 30 meseci.
Prava panična prodaja akcija juče je zabeležena u Moskvi, pa je tamošnje lokalno tržište deonica najlikvidnijih domaćih kompanija i poslovnih banaka zatvoreno.
Trgovina akcijama pojedinih banaka u Italiji i na Islandu je takođe juče bila obustavljena, nakon što su te hartije pojeftinile ispod dozvoljenog limita.
Tržišni analitičari na osnovu svega zaključuju da je „finansijska panika”, koja od pre desetak dana „trese” berze u SAD, sada zahvatila i globalno efektno tržište.
Vlade više zemalja članica Evropske unije, uključujući Nemačku, Grčku, Irsku i Austriju, već su odlučile, ili će uskoro usvojiti takvu odluku, da potpuno garantuju štedne uloge građana, plašeći se izbijanja prave finansijske panike i mogućeg sloma bankarskog sistema.
Lideri četiri najsnažnije ekonomije EU (Nemačka, Velika Britanija, Francuska i Italija) u subotu su se u Parizu dogovorili da preduzmu sve neophodne korake za postizanje finansijske stabilnosti, ali bez stvaranja interventnog paketa nalik na američki.
Tu su se pokazala ograničenja jedinstvene Evrope, jer regulacija tržišta ostaje isključivo u nadležnosti nacionalnih institucija, koje odlučuju kako će se trošiti novac poreskih platiša.
„Nijedan Nemac niti Estonac neće prihvatiti da Brisel troši njihov novac za spasavanje neke propale banke u Grčkoj”, objasnio je za Rojters jedan zvaničnik Evropske komisije zašto nije uspeo dogovor o evropskom „paketu za spas” od 300 milijardi evra.
Vodeći panevropski indeks akcija – FTSE300 opao je juče tokom početne trgovine više od pet odsto, kasnije se malo oporavio, ali je i dalje bio slabiji za 4,7 procenata u odnosu na petak.
Svi vodeći indeksi akcija u Aziji, uključujući i japanski Nikei indikator, takođe su bili u velikom padu, od tri do pet odsto, a osetno pojeftinjenje akcija zabeleženo je i na australijskom i novozelandskom tržištu.
Drastičan pad zabeležen je u prometu akcija druge po veličini nemačke banke – Komercbanke – koje su pojeftinile visokih 13,8 odsto, nakon što je poverenje u finansijski sistem vodeće evropske ekonomije proteklih dana poljuljano usled mogućeg bankrota velike domaće hipotekarne banke Hipo ril estejt.
Hartije drugih viđenijih evropskih banaka su tokom jučerašnje rane trgovine, takođe, bile na „udaru”, pa su tako akcije Sosijete ženeral banke opale 6,5 odsto, Kredi agrikola 7,7, a banke Deksija čak 10,9 procenata.
Pojeftinjenje nafte, na manje od 90 dolara po barelu, što je najniži nivo kotacija te sirovine od februara, uticalo je i na pad akcija vodećih naftnih kompanija. Hartije „Rojal dač šela”, BP i „Totala” bile su, naime, u padu za oko 5,5 odsto.
Cene akcija danas su znatno smanjene i na vodećim azijskim berzama, a takođe i na efektnim berzama u Australiji i na Novom Zelandu.
S. R.
[Politika 07.10.2008]
|
.jpg)
